Skoro dve decenije aktuelni su problemi koji se tiču generalnog stanja u kojem se nalazi životna sredina u Novom Pazaru.

Reke su posebno ugrožene i izložene su svakodnevnom zagađenju što se očituje u ogromnim količinama smeća, otpadnim vodama koje se direktno ispuštaju u vodotokove iz klanica, industrijskih postrojenja za farbanje tekstila i prerade mermera i građevinskog materijala, ali i direktnim ispuštanjem ljudskih fekalija, odnosno kanalizacionih cevi iz kojih se ljudski izmet direktno uliva u rečni tok.

Takve slike se uglavnom viđaju u zemljama trećeg sveta u kojima je civilizacijski i ekonomski napredak nemoguć.

Suočene sa ovakvim iživljavanjem i otvorenim nasiljem kojima su kontinuirano izložene reke menjaju svoju boju i prostom anamnezom je moguće utvrditi ko u datom momentu sprovodi zločin nad rekom i njenim životom. Tako su naše reke krvave, modre, anemične, blede, crne, izmučene i vrlo često su kanalizacije na otvorenom što predstavlja poseban problem za zdravlje, bezbednost građana i životu sredinu.

U poslednjih dvadest godina u Novom Pazaru postojale su ekološke organzacije i aktivisti koji su bili iskreno i ljudski posvećeni ekologiji i zaštiti životne sredine. Vodeća ekološka organizacija bila je „Raškin sliv“ čiji je cillj rada bio zaštita rečnog toka reke Raške i njeni pritoka.

Koordinator organizacije Ibro Memedovič, radnik JKP „Vodovod i kanalizacija“, novinar i ekološki aktivista svakodnevno je u svojim nastupima govorio o specifičnosti sliva reke Raške, problemima koji postoje u njenom zagađenju, jasno je identifikovao zagađivače i nudio rešenja usmerena prema donosiocima vlasti. Dok je postojala organizacija i posvećenost njenog koordinatora svake godine rađena su mikrobiološka ispitivanja stanja rečnog toka.

Rezultati jednog takvog ispitivanja sprovedenog 2007. godine ukazaju da u hiljadu mililitara vode ima šesto pedeset hiljada živih bakterija. Poslednje ispitivanje koje je nadgledao Ibro Mehmdevoić rađeno je 2010. godine. Od tada do danas javnost u Novom Pazaru nije upoznata sa stanjem rečnih vodotokova.

U međuvremenu je formiran, radi i postoji Zavod za javno zdravlje sa zaposlenim licima koja primaju platu, ali informisanjae javnosti o ovom problemu izostaje. Iako institucije prespavaju aktuelne trenutke, nije teško utvrditi da su reke u teškom zdravstvenom stanju.

Stanje životne sredine u Novom Pazaru više je nego alarmantno i zahteva hitno reagovanje nadležnih institucija i to republičke, jer kako ističu iz lokalne samouprave, njihova je nadležnost.

U lokalnoj istoriji grada malo je građanskih protesta koje su tematski bili zasnovani na agendi životne sredine.

Prvi protest organizovan je na jesen 2006. godine i iniciran je od strane lokalnih organizacija civilnog društva i političkih partija zbog štrajka radnika JKP „Čistoća“ koji mesecima nisu odvozili smeće zbog neisplaćenih zarada, pa je grad bio zatrpan smećem i smradom koji se mesecima širio i doveo je do ozbiljne ekološke katastrofe.

Taj protest bio je usmeren protiv tadašnje lokalne vlasti i gradonačelnika Sulejmana Ugljanina. Početak kraja vlasti i dominacije SDA Sandžaka u Novom Pazaru, između ostalog, utemeljen je na kakvoj takvoj zelenoj agendi.