Mediji senzacionalizmom šire stereotipe o islamu
Širenju stereotipa o islamu poslednjih decenija u Srbiji, ali i u svetu, kontinuirano doprinose mediji različitim negativnim izveštavanjima.
Novinari smatraju da je senzacionalizam jedna od glavnih karakteristika mnogih medija, što je dovelo do toga da se islam sve češće dovodi u vezu sa terorizmom, zaostalošću i opasnom pretnjom civilizaciji, a da se ignoriše doprinos islamskih zemalja i muslimana civilizaciji.
Naši sagovornici ističu da u medijima najlakše prodiru loše vesti, a da odgovornost snose brojni pojedinci i političari koji im daju materijal ili instrukcije, te na taj način zloupotrebljavajući islam pokušavaju da ga predstave kao rugobu.
Novinar Nedim Sejdinović smatra da je način izveštavanja o islamu u Srbiji u skladu sa sveopštom ksenofobijom, visokim stepenom nacionalizma, šovinizma i rasizma.
“Stereotipi o islamu koji su produkovani krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina prošlog stoleća u Srbiji su u proteklom periodu dodatno učvršćeni. Čini se da je verska i etnička distanca prema muslimanima tako razvijena da ona suštinski onemogućava zajednički, interkulturalni život, pa čak i bilo kakvu saradnju. Antiislamsko izveštavanje ima za cilj da dodatno ojača razloge za etničke distance u Bosni i Hercegovini, koji su pre svega političke, a ne verske i etničke prirode“, rekao je Sejdinović.
On ističe da se muslimani u medijima predstavljaju kao jedinstvena, homogena celina, koja ima zajedničke političke interese, a da se potpuno izostavljaju bilo kakve razlike ili nijanse.
“Islam se dovodi u vezu sa terorizmom, zaostalošću i nasiljem i tretira se kao opasna pretnja civilizaciji. U izveštavanjima o sukobima u pojedinim zemljama uglavnom se izostavlja kontekst, pa ispada da je ratno stanje normalno stanje u islamskim zemljama, odnosno da su muslimani po prirodi zaostali nasilnici. Potpuno se ignoriše doprinos koji su islamske zemlje i pojedinci muslimani dali civilizaciji, a ako se o pojedincima i izveštava, oni se predstavljaju kao neko ko se zapravo odrekao islama”, tvrdi Sejdinović.
Naglašava da ni mediji na zapadu nisu mnogo bolji, s tim što ovdašnji mediji najviše podsećaju na ekstremne desničarske medije u razvijenim državama.
“O muslimanima, islamu i islamskim državama izveštava se pozitivno jedino ukoliko su oni suprotstavljeni velikim zapadnim silama, ali i u tim slučajevima se zadržavaju stereotipi. Može se, na žalost, reći da islamski verski fundamentalisti daju gorivo za ove predrasude i stereotipe i da time nanose ogromnu štetu i islamu i muslimanima“, kaže Sejdinović.
I novinarka dnevnog lista Danas Safeta Biševac smatra da se mediji u Srbiji ne razlikuje mnogo od ostatka Evrope, gde je islamofobija postala epidemija.
“Čak mi se čini da je kod nas značajno bolji tretman islama i muslimana nego u većem delu kontinenta. Nažalost, senzacionalizam je jedna od glavnih karakteristika mnogih medija u Srbiji, posebno čitanih tabloida. Naravno, ima nas koji se trudimo da posao radimo pošteno i profesionalno, ali smo u manjini. Senzacionalizma, pa i huškanja i lažnih vesti ima u pojedinim medijima kada pišu o islamu“, kaže Biševac.
Ona ističe da Sandžak i dalje ima ulogu dežurnog “kriznog žarišta”, koji mnogi zloupotrebljavaju šireći priču o mogućoj muslimanskoj opasnosti i separatističkim pretenzijama.
“Nisam sigurna da li je veća odgovornost na medijima ili političarima koji im daju materijal ili instrukcije. Mediji doprinose širenju stereotipa o islamu i muslimanima, ali ne samo o islamu i muslimanima, već o svima koji su drugi i drugačiji, po boji kože, naciji, veri, političkom stavu, seksualnom opredeljenju. Mi smo jednostavno netolerantno društvo, što političari i mediji koriste i zloupotrebljavanju, šireći mržnju i predrasude iz svojih političkih interesa ili borbe za tiražom. Međutim, ponekad mi se čini da smo i mi muslimani preterano osetljivi, pa svaku sitnicu nazivamo širenjem mrženje prema nama. Nije svaki kritički tekst o nekom muslimanu napad na islam”, rekla je Biševac.
Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić slaže se da mediji imaju značajnu ulogu u širenju stereotipa o islamu, ali da se on zloupotrebljava i od grupa i pojedinaca, koji na veoma perfidan način pokušavaju da ga predstave javnosti kao rugobu i opasnost.
“Islam nije rugoba, ali ni opasnost, već lepota i blagodat za one koji žive u islamu, kao i za one koji žive pored onih koji su u islamu. Svi oni koji drugačije predstavljaju islam, na pogrešan način su razumeli kur’ansko- sunetski tekst ili su zloupotrebljeni od određenih grupacija. Želim da kažem da veliku odgovornost snose i predstavnici IZ, poglavari, odgovorni ljudi i imami, dakle oni koji obnašaju odgovorne funkcije u zajednici. Međutim, nijedan čovek na zemaljskoj gubli nije lišen odgovornosti stanja u kome se nalazimo, ali pošto govorim sa pozicije predsednika Mešihata IZ, fokusiraću se na nas koji smo odgovorni u zajednici. Dakle, smatram da nismo uložili dodatnog truda i napora kako bi na pravilan način vernicima protumačili veru kojoj pripadaju”, kaže Dudić.
On dodaje da nije dobro to što danas u eri interneta mnogi o veri uče preko “učitelja googla”, a da zapravo treba da je upoznaju od svojih mualima, odnosno imama.
”Smatram da tu kao verski velikodostojnici, treba da uložimo dodatne napore, zajedno sa roditeljima, kako bi mladom čoveku, koji je sklon različitih izazova, pomogli da ne bude zloupotrebljen. Mladi se zloupotrebljavaju od različitih grupacija, naime u Srbiji je registrovano oko 40 nevladinih humanitarnih muslimanskih organizacija koje u svom delovanju imaju čak i islamsko misionarstvo, za šta je krivac država koja je to dozvolila”, rekao je muftija Dudić.
Religiolog Miroslav Kevezdi kaže da je danas običnim građanima, pa i novinarima koji nisu muslimani, teško da odvoje islam od njegovih iskrivljenja.
“Izveštavanje o religijama traži posebno edukovane novinare. Međutim, okolnosti u kojima mediji deluju su takve da je veoma skupo imati verziranog novinara na platnom spisku, tako da se izveštavanje često prepušta neiskusnim i needukovanim novinarima, što ipak ne može opravdati loše izveštavanje. U takvim okolnostima izveštavanje može biti loše, čak i ako postoji dobra namera. Naravno, teški medijski prestup jeste neprofesionalno, površno izveštavanje izvršeno u lošoj nameri. Isto tako, uočljivo je da novinarstvo može biti i tehnički naizgled ispravno, ali vođeno nedemokratskim vrednostima, tendenciozno, sa lošim namerama, neistinito. Živimo u vremenu sukobljenih vrednosti, sve udaljeniji od ideala univerzalista. U Srbiji je aktuelan Kodeks novinara Srbije, a na svetskom nivou postoje i Deklaracija o principima postupanja novinara Međunarodne federacije novinara, kao i Islamska povelja o masovnim medijima. Očekivalo bi se od medija da poštuje zakone i kodekse, tako da o svakoj pojavi, pa i zloupotrebi islama, medij izveštava imajući u vidu cilj unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje i omogućavanje slobodnog razvoja ličnosti”, pojašnjava Kevezdi.
On ističe da u medijima najlakše prodiru loše vesti, te da rat redovno prelazi informativni prag, a da je tako i sa Sandžakom– kad god se dogodi pucnjava, ubistvo, sukob to postaje medijski interesantno.
“Da li je to senzacionalizam ili odgovara činjenicama? Zna se da stereotip može u sebi imati deo koji je istinit, tako da u tom smislu odgovornost snose i same islamske vođe i sandžački lideri. Videti sliku nekog (pa čak i bivšeg ili budućeg) verskog vođe kako udara vreću za kik-boks nije baš uobičajeno. Takvo nešto ne pomaže popravljanju utiska o muslimanima kod šire zajednice. Postoje i pozitivni primeri, poput Književnih susreta manjinskih zajednica, koje organizuje biblioteka u Novom Pazaru, ali su oni izuzetno retki”, smatra Kevezdi.
Dodaje da je kod prosečnog dela populacije postalo već uobičajeno shvatanje da islamske zemlje stalno ratuju, jer teško prate događanja u islamskom svetu, nije im jasno šta se događa na Arapskom poluostrvu, ko tamo i zašto ratuje, a da to čak ni bolje informisani ne mogu sebi da objasne.
Amela Bajrović
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta „Odgovor zajednice – aspekti razumevanja, suzbijanja i prevencije nasilnog ekstremizma i radikalizacije“, koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.