Fahrudin Kladničanin: Autorski tekst povodom incidenata u Novom Pazaru.
Kolona kamiona okićenih srpskim zastavama trubeći je prošla centrom Novog Pazara pre tri meseca, a kako su tada organizatori objasnili, performans je organizovan u znak proslave Božića. Nikada se proslava verskih praznika nije proslavljala upotrebom kamiona, sirena i nekim nakaradnim novokomponovanim folklorom. Tri meseca nakon tog događaja dolazi Ramazanski bajram i imperija uzvraća udarac. Na Fejsbuku se pojavio poziv građanima od strane pojedinaca, bliskih jednoj od ekstremnih navijačkih grupa, da se okupe kod Lidla u što većem broju motorizovani: automobili, kamioni, kvadovi, motori. Odabran lokacija je u neposrednoj blizini naselja Šestovo u kojem većinski žive naše komšije srpske nacionalnosti.
Bio sam svedok okupljanja građana, jer sam se igrom slučaja zadesio na lokaciji. Dominirale su zastave Palestine, Turske, Saudijske Arabije, ali i Islamske države, kao i ostala navijačka ikonografija. Kamion na kojem su zastave sa zelenim mačevima, ili zastave Islamske države, onako zift-crne ne ostavljaju čoveka ravnodušnim. Na trenutak je delovalo kao da smo u Mosulu ili u nekom od sirijskih gradova koji je možda oslobođen od strane Islamske države – jer su ljudi radosni i slave. Taj osećaj upotpunili su tekbiri koji se čuju – „Allahu ekber“, kao i pesma o Redžepu Taipu Erdoganu snimljena za potrebe predizborne kampanje AKP partije, pevljiva i melodična, koja očito da kod nekih Bošnjaka u Novom Pazaru izaziva snažnu emociju.
Kolona vozila na kružnom toku na početku naselja Šestovo proslavljala je Ramazanski bajram, uz vatromet, zastave, tekbire i dreku, baš na istom mestu na kom godinama unazad komšije srpske nacionalnosti proslavljaju Uskrs, Božić i Srpsku Novu godinu. Bajramski organizatori su rešili da recipročnom merom uzvrate na nedavnu božićnu kolonu „srpskih“ kamiona koja je prošla kroz centar Novog Pazara u kojem većinom žive Bošnjaci.
To je poražavajući čin koji je aposlutno nepotreban jednoj multietničkoj sredini kao što je Novi Pazar. Postoji mnogo načina da se pojedinac, pa i kolektiv izdigne nad primitivizmom nacionalističkog bauka koji razdire društvo u kojem živimo. Dolazimo do pitanja koje se raspreda po kućama tokom proslavljanja Bajrama koje glasi – ko je prvi počeo? Suludo je odgovarati na pitanje koje nas uvodi u proces koji se naziva relativizacija. Svaka relativizacija obesmišljava složenost i ozbiljnost problema koji počiva na izuzetno osetljivim međuetničkim odnosima u Novom Pazaru.
Da razjasnimo dve slike: Srbi su proslavljali Božić kamionima okićenim srpskim zastavama i prošli su kroz centar Novog Pazara. Niko tada nije reagovao od strane države, niko tada nije službeno fotografisao kamione, ne znamo koliko je ih tada bilo, ali sada znamo da je „muslimanskih“ kamiona bilo komada dvadeset i jedan, tako je rekao predsednik Srbije. Srbi su manjina u Novom Pazaru, za razliku od Bošnjaka koji su većina. To se moglo jasno primetiti pošto se proslava Bajrama vidno razlikovala i to u koreografiji, broju angažovanih kamiona, automobila, motora i kvadova, različitih zastava islamskih zemalja, kao što su Turska, Palestina, ali i po koja Saudijske Arabije, kao i Islamske države koju momci na kvadu šire pred policijskim vozilima u centru Novog Pazara, uz povike tekbira „Allahu ekber“ i neizostavnog vatrometaa. Atmosfera podseća na devedesete godine, pa i rane radove koji su na našem sandžačkom prostoru bili prisutni do polovine dvehiljaditih godina. Ključno pitanje koje se postavlja zapravo uporište nalazi u često korišćenoj frazi „Sandžak je dimna bomba“ kojom su različiti režimi u poslednjih dvadesetak godina skretali pažnju javnosti od suštinskih i krupnih političkih problema koji su u datim momentima okupirali zvanični Beograd aktivirajući različite ekcese u Sandžaku, nekad političke, verske, nacionalističke i navijačke. To se uvek poklapalo sa ozbiljnim problemima sa kojima bi se državni vrh suočavao, ali da li je i sada to slučaj? Može da bude, jer je stanje u državi takavo da bi aktiviranje Sandžaka bila odlična prilika za skretanje pažnje, pre svega javnosti u Srbiji. Mislim da u ovom slučaju nema dimne bombe, već ima usijanih glava na različitim stranama, ekstremnih pojedinaca, među kojima veliki broj mladih koji nisu svesni šta u datom momentu rade, na koji način se instrumentalizuju i kako svojim delovanjem unose nemir među Bošnjake i Srbe, ali i kod svakog pojedinca kome je stalo da očuva suštinu zajedničkog života koja je karakteristična za Novi Pazar.
Odavno živimo u okovima klerikalizma koji deluje sa svih strana i koji nam oblikuje život i uzurpira i to malo javnog prostora. Osećam se nalagodno i neprijatno zbog performansa reciprociteta koji je priređen komšijama Srbima, koji su oni prepoznali kao provokaciju – što i jeste, da se ne lažemo, smeškamo i tapkamo po leđima jedni druge. Dobar deo mislećih ljudi, građanski orijentisanih, pa i onih posvećenih veri vrlo glasno i argumentovano osuđuju ovaj postupak, jer uključuju razum i misle na život. Sa druge strane, novopazarsko civilno društvo je na odumiranju ostavljeno od svih, osim patrenalističkih kolektiva iz Beograda koji u Novi Pazar dolaze da implementiraju projektne agende ne shvatajući da doprinose različitim formama sunovrata koji, između ostalog, ima različite oblike i mutacije. Uskoro nam stiže Uskrs, posle njega stiže Kurban-bajram, i ako nešto ne preduzmemo svedočićemo školskom primeru kako jedan ekstremizam dopunjuje drugi, a svaki sledeći je ekstremniji i strašniji. Tada će biti uzalud da se izvinjavamo, priznamo greške, potvrđujemo dijagnoze ekstremista i pozivamo na smirivanje tenzija.
Božić i Bajram poslali su nam upozorenje.
Na državi je da to zaustavi, rekao bih, i nije još kasno, ima nade – da pobedi razum i trijumfuje život. Bošnjaci, kao i Srbi u Novom Pazaru ne smeju biti meta za političko potkusurivanje, ali nam poslednji događaji signaliziraju da Sandžak, kao i mnogo puta u poslednjih trideset godina može biti odličan teren za kontrolisane tenzije. Virus fašizma i nacinalizma nagriza naše zajednice svakodnevno, ali razvlačenje potencijalnih spirala mrženje u multietničkim sredinama, kao što su Novi Pazar ili Priboj potrebno je zaustaviti, ako postoji gram odgovornosti kod onih koji oblikuju, diriguju i upravljaju društvom.
Tekst je objavljen u vikend izdanju dnevnog lista “Danas”
13-14. april 2024. godine.
Bošnjački odgovor na božićnu kolonu „srpskih“ kamiona: Šta se zapravo desilo na Ramazanski bajram u Novom Pazaru?
