Žene trpe najviše emocionalno, psihičko i fizičko nasilje.

Žene trpe najviše emocionalno, psihičko, i fizičko nasilje, a zatim i njihova deca.

Rezultate rada na lokalu umanjuje nedostatak nacionalnog okvira za rešavanje pitanja rodno zasnovanog nasilja

Zrenjanin – „Po podacima iz 2023. godine Službi za zaštitu dece i mladih evidentiran je 431 predmet nasilja u porodici što je povećanje od 16% u odnosu na prethodnu godinu, dok je u Službi za zaštitu odraslih i starih bilo 213 postupaka vezanih za nasilje u porodici“, kaže za Danas Olivera Lisica, dirktorka Centra za socijalni rad u Zrenjaninu.

Prema njenim rečima u Službi za zaštitu odraslih i starih broj postupaka vezanih za zaštitu od nasilja u porodici u toku 2021. je bio 208, 2022. – 204, a 2023. godine 213 postupaka. Ona objašnjava i ko su žrtve nasilja: „Po evidenciji Centra žrtve su najčešće odrasle osobe ženskog pola koje trpe najviše emocionalno, psihičko, fizičko nasilje, a zatim i deca jer se deca smatraju žrtvama nasilja i ako nisu direktno prisustvovala nasilju jer žive u nasilnom okruženju“.

Nakon Odluke gradske skupštine 2019. godine je u Zrenjaninu formiran Centar za pružanje usluga socijalne zaštite grada Zrenjanina- Most kao Ustanova pružalac usluga socijalne zaštite koji pruža ukupno osam usluga socijalne zaštite, ističe za Danas Nevena Montesor, direktorka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Zrenjanina Most (Centar Most): „Most je indirektni budžetski korisnik grada Zrenjanina što omogućava kontinuirano pružanje usluga socijalne zaštite na teritoriji grada, a na taj način se obezbeđuje i kvalitet pruženih usluga iz oblasti socijalne zaštite.“

Navedenom opisu žrtava dodaje i da je među žrtvama nasilja u porodici bilo žena sa osnovnom ili nezavršenom osnovnom školom, kao i žena sa visokim nivoom obrazovanja.  U Centru Most nisu bile zbrinute samo žrtve iz Zrenjanina:

„Centar Most je vršio prihvat i zbrinjavanje i žrtava nasilja u porodici, žena i dece, koje po prebivalištu ne pripadaju teritoriji opštine Zrenjanin, a opet po rešenju, tj. priznatom pravu nadležnog Centra za socijalni rad. Takođe, vrši prijem i prihvat žrtava nasilja u porodici pri čemu pruža sve neophodne vidove podrške žrtvama (pruža bezbedno i stimulativno okruženje, psihološku podršku, pruža informacije o pravima, osnažuje žrtvu za aktivno traženje posla, prekvalifikaciju, pomaže žrtvi da održi ili reuspostavi svoju socijalnu mrežu, podršku porodice…). Fenomen nasilja u porodici je kompleksan i složen tako da vraćanje žrtve ’uobičajnom načinu života’ tj. životu bez nasilja, je složen i neće zavisiti samo od zaštite i podrške relevantnih istitucija već društva u najširem smislu“, naglašava Montesor.

Podaci o broju žrtava i šta sa njima

Iz Policijske uprava u Zrenjaninu navode da su u poslednjih devetnaest meseci podneli 11 krivičnih prijava za delo proganjanje, 7 krivičnih prijava za krivično delo nedozvoljene polne radnje, 22 krivične prijave za krivično delo polno uznemiravanje, 444 krivične prijave za krivično delo nasilje u porodici i 2 krivične prijave za krivično delo trgovina ljudima. Iz policije navode i da „kada je reč o krivičnom delu ’Izazivanje opšte opasnosti’, u navedenom periodu evidentirano 75 dela od kojih ni jedno nije izvršeno upotrebom vatrenog oružja.“

U ovim već strašnim pričama epilog je najgori deo. Iako sve nadležne institucije reaguju i sprovedu prvi deo procedura i pravila, nakon 30 dana počinilac se vraća u sredinu u kojoj je nasilje i počinio, a žrtve se povlače. Prema evidenciji Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu (VJT) u poslednjih devetnaest meseci za dela rodno zasnovaog nasilja definisana Krivičnim zakonikom zaprimljena je jedna krivična prijava. U pitanju je delo silovanje, a „krivično delo je posledica krivičnog dela Nasilje u porodici“, navodi se u odgovoru VJT u Zrenjaninu za Danas.

Sagovornice i u formalnom i u neformalnom razgovoru pocrtavaju neophodnost saradnje svih institucija koje se bave rodno zasnovanim nasiljem. Dodaju da je koordinaciona saradnja između CSR, tužilaštva i policije na lokalu dobra:

„Rukovodilac internog tima je u Centru lice za vezu i član grupe za koordinaciju i saradnju i u toku izveštajnog perioda je učestvovao kontinuirano u radu grupe za koordinaciju i prisustvovao je sastancima na kojima su razmatrani svi slučajevi prijavljenog nasilja u porodici policiji, Centru ili OJT i učestvovao je u sačinjavanju planova zaštite i podrške za žrtve nasilja. Rad grupe za koordinaciju je organizovalo Osnovno javno tužilaštvo. Rukovodilac internog tima i zamenik rukovodioca vodili su evidenciju svih žrtava nasilja u porodici, kao i svih planova zaštite i podrške koji su sačinjeni na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju“, objašnjava za Danas Olivera Lisica i dodaje da je u Zrenjaninu multisektorska saradnja svih institucija u borbi protiv nasilja je oduvek na visokom nivou, a informacije se po potrebi razmenjuju na dnevnom nivou: „Dešava se da instituciona podrška žrtvama ne bude dovoljna, a i ne treba da bude jedina. Potrebno je da žrtva ima podršku i svoje porodice, a i okoline. Iz tih razloga u borbi protiv nasilja važno je edukovati javnost o znacima nasilja i načinima kako ga sprečiti (kako bi se u manjoj meri dešavalo da žrtva nasilja odustane od postupka…), prijaviti nasilje, pružiti žrtvi emocionalnu podršku i uveriti je da nije sama, obezbediti pravnu zaštitu žrtvi, a i sigurno okruženje, obezbediti resurse za pružanje psihološke podrške žrtvi. U Zrenjaninu postoji Savetovalište za brak i porodicu pri gradskoj ustanovi Most, Sigurna kuća, kao i usluga produženog stanovanja za žrtve nasilja (stan u kojem mogu da borave žrtve koje su bile korisnice Sigurne kuće kako bi se dodatno osnažile i izašle iz začaranog kruga nasilja).“

Bez obzira na to što sve relevantne institucije u Zrenjaninu beleže u svojom sistemima detaljne podatke o broju žrtava rodno zasnovanog nasilja, dr Kosana Beker, programska direktorka FemPlatza koja se, između ostalog, bavi i istraživanjem u  oblasti rodno zasnovanog nasilja, kaže da su ti podaci neuporedivi i da to nije problem u Zrenjaninu, nego na nivou države: “Problem celokupnog sistema je to što nemamo centralnu evidenciju slučajeva nasilja u porodici koji je po zakonu trebalo da imamo od 2017. godine. Svaki sistem odvojeno vodi podatke, policija vodi svoje, sud svoje, Centar za socijalni rad svoje, u zdravstvenim ustanovama svoje. Nasilje možete da prijavite i u policiji i u Centru za socijalni rad i tužilaštvu, mada je logična adresa policija, a da onda Centar i tužilaštvo rade iz svog domena. Šta god da ste uzeli da istražujete, podaci su apsolutno neuporedivi. To je zato što državni sistem ne funkcioniše.“

Dr Beker insistira na uspostavljanju evidencije kako je ona zamišljena: „Tu bismo stvarno mogli da ispratimo koliko je zaista bilo slučajeva, na primer nasilja u porodici; šta se desilo, šta je bilo sa Centrom za socijalni rad, da li je policija obaveštena, da li je policija javila tužilaštvu, šta je tužilaštvo sa tim uradilo. Delovanje institucija je ovakvim sistemom ograničeno na pojedinačno delovanje, a nije lokalni problem, zato što oni svi imaju nekakve svoje propise po kojima vode podatke. Imaju obavezu i da sarađuju. Sad kad bi se sve to sklopilo, i kada bi uneli podatke u neki nepostojeći trenutni sistem podataka, ne bi nam to rešilo sve probleme, ali bismo makar mogli da znamo razmere problema, pa i u lokalnim zajednicama. Drugo, da znamo kako mogu da se planiraju državne politike na osnovu tih podataka i da vidimo gde je problem i gde se šta izgubi u sistemu.  Ovako, šta god da mi sad interpretiramo, neko može da interpretira nešto drugo zato što u principu nemamo pouzdan izvor podataka.“

Prijava je samo početak duge, iscrpljujuće i neizvesne borbe koju svaka žrtva prolazi ukoliko se odluči na institucionalnu borbu: „Institucijalna borba je složen proces, i često, mukotrpan za samu žrtvu što podrazumeva retraumatizaciju, osećaj inferiornosti i, na žalost, osudu sredine počevši od ljudi od značaja za samu žrtvu pa na dalje. Centar Most ulaže maksimalne napore u radu sa žrtvama bez obzira na tok ili ishod postupka, takođe bez obzira na to da li će žrtva istrajati u postupku ili ne“, završava Montesor.

Pored toga što nasilje mogu prijaviti u institucijama, žene se mogu obratiti i telefonom Mreži SOS Vojvodina svakog radnog dana od 10 do 20 časova i prijaviti nasilje u porodici. Pozivi na broj 0800 10 10 10 su besplatni.  Ovu mrežu od 2012. godine čini šest ženskih organizacija među kojima i Zrenjaninski edukativni centar iz Zrenjanina (ostale organizacije su iz Novog Bečeja, Novog Sada, Sombora i Kikinde) koje na teritoriji Vojvodine pružaju uluge za žene koje su preživele porodično ili partnersko nasilje.

Ivana Gordić Perc

Tekst je nastavo u okviru projekta “Epidemija femicida – društveni odgovor na rodno zasnovano nasilje”  koji Akademska inicijativa “Forum 10” realizuje u partnerstvu sa dnevnim listom “Danas”, a uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.